Upravo baš glasovi u tim državama odrediće budućeg predsednika.
Američke savezne države se tokom izbora tradicionalno boje u crveno ili plavo, zavisi da li je većina glasala za republikance ili demokrate. Takođe, postoje savezne države koje se smatraju uporištima jedne od dve partije. Primera radi, savezna država Njujork je tradicionalno naklonjena demokratama, dok je, na primer,Teksas uglavnom u kampu republikanaca, iako to ne znači uvek da je reč o pravilu.
Ono što je između plavih i crvenih država naziva se sving državama ili "bojnim poljem". To su, ukratko, države koje glasaju podjednako i demokrate i republikance. Reč je o Koloradu, Floridi, Ajovi, Mičigenu, Minesoti, Nevadi, Nju Hempširu, Severnoj Karolini, Ohaju, Pensilvaniji, Virdžiniji i Viskonsinu.
Zapravo će podela glasova u ovim državama odrediti budućeg predsednika.
Ovoga puta među njima je potrebno izdvojiti posebno Ohajo, Floridu, Pensilvaniju, Viskonsin i Mičigen. Poslednje dve su posebno zanimljive jer je u njima pre četiri godine, mimo predviđanja, Donald Tramp dobio više glasova od Hilari Klinton i to za manje od 10.000 glasova po državi što je i donelo prevagu predsedniku.
Iako ovoga puta u anketama dominira demokrata Džo Bajden, imajući u vidu situaciju iz 2016. nezahvalno je bilo šta prognozirati. U svakom slučaju, oba kandidata su svesni da su ove države ključne za ulazak u Belu kuću te finiš kampanje upravo na njima i baziraju.
Premda su sve sving države, ili kolebljive države važne, neke ipak nose veći broj elektora, pa su time i važnije.
OVDE MOŽETE DA PRATITE UŽIVO KURIR TV
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
